Nevaljalko
Postojao je jedan cvet,
Zvala sam ga nevaljali.
Svi ostali cvetovi bili su mirni ,
A on jedan tvrdoglav.
Nocu sam ga zalivala ,
I dok su ostali spavali ,
On nije hteo.
Dok su ostali rasli,
On je ostao malen.
Ostali su plakali,
On se blesan smejao.
Ostali su ga mrzeli,
A on je i dalje bio isti.
Ostali su me slusali,
A on nije zeleo.
Ostali su bili nagradjeni,
On je bio kaznjen.
Tada sam mu prisla.
*Sta je sa tobom nevaljalko?*
Ali nevaljalko se nije odazvao.
Nevaljalko obozava da se ne odazove.
Jednu noc ,poceo je da vene.
Ali moja zelja da spasim nevaljalka,
Bila je jaca od bilo cega.
Zalivala sam ga cesce ,
I krila od sunca,
Ujutru bih mu pevala,
A uvece cekala da zaspi ,
Dok sam mu govorila da sam tu.
Tada sam shvatila,
Nevaljalko nije zao,
Nevaljalko nije tvrdoglav.
Nevaljalko je samo usamljen.
Nevljalko je neshvacen.
I u gomili cvetova ,bio je drugaciji .
Tako se nevaljalko brzo oporavio,
Kroz vreme krenuo je da cveta sa ostalim cvetovima,
Porastao je bas puno,
I voleo je da mu pevam.
Prilagodio se i zavoleo sunce .
Zavoleo je noc i mirno je spavao.
Postao je veliki ljubicasti cvet.
Iako je ostala gomila cvetova bila predivna,
Nevaljalko je ostao nevaljalko zauvek.